Zašto tehno muzika oblikuje moj um i moj kreativni život
Tokom godina, primetila sam da je tehno postao više od muzike u backgroundu mojih svakodnevnih rutin. Postao je alat: mentalno sidro, kreativni vodič i stabilizujuća sila koja me drži fokusiranom, uravnoteženom i inspirisanom.
Slušam tehno kada čistim, kada čitam, kada se krećem i, naravno, komponujem tehno. Stalno ponavljanje stvara mentalno okruženje u kojem su mi misli organizovane, emocije smirene, a kreativnost fluidnija. A ono što me još više fascinira jeste to što postoje prava istraživanja koja objašnjavaju zašto se to dešava.
Neuronauka ponavljanja: zašto naši umovi reaguju
Na biološkom nivou, ponavljanje je jedan od najmoćnijih načina uticaja na podsvest. Kao što Brus Lipton objašnjava:
„Ponavljanje je osnovni način na koji podsvest uči. Ono što ponavljamo, to i postajemo.“
Upravo to osećam kada se zaronim u tehno. Luping obrasci postaju mentalna struktura na koju se mogu osloniti.
U studijama elektronske muzike, ponavljanje je duboko istraženo. U knjizi „On and On: Repetition as Process and Pleasure in Electronic Dance Music“, Luis-Manuel Garsija (2011) piše:
„Ponavljanje postaje proces kroz koji slušaoci bivaju uvučeni u muziku, stvarajući zadovoljstvo kroz uranjanje, kontinuitet i suptilno intenziviranje obrazaca tokom vremena.“
Ova ideja savršeno opisuje zašto andergraund tehno nije samo linearan – on je kružan, razvija se polako dok održava osnovni puls netaknutim. Taj puls postaje mentalno sidro.
Kako tehno menja aktivnost mozga
Naučna istraživanja podržavaju ono što mnogi fanovi andergraund tehna intuitivno doživljavaju.
Studija Lanzilotija, Dimasa, Grasija i Šena (2019) otkrila je da produženo izlaganje visoko ritmičnoj muzici menja dinamiku mozga i poboljšava percepciju obrazaca. Jednostavno rečeno, mozak počinje da se sinhronizuje sa ritmom i postaje bolji u predviđanju i razumevanju obrazaca.
Ovo je jedan od razloga zašto sviram repetitivni tehno dok čitam ili radim. Muzika stabilizuje moj fokus – ne tako što me ometa, već tako što mom umu daje konzistentnu strukturu u koju se može smestiti.
Još jedna studija koju su sproveli Zatore, Čena i Penhuna (2007) istraživala je kako mozak obrađuje muzički ritam i otkrila da:
slušanje muzike automatski aktivira motorne regione mozga, čak i kada se fizički ne krećete.
Ovo objašnjava zašto tehno prirodno pokreće suptilne pokrete - klimanje glavom, kucanje nogama ili potrebu za plesom. Andergraund ritmička arhitektura dopire do tela i uma, podstičući tok i kretanje.
Zašto tehno funkcioniše za moj kreativni proces
Kada stvaram muziku, posebno u tehno domenu, ponavljanje postaje moj kreativni kompas. Struktura petlji mi omogućava da se izgubim u zvuku, a da pritom ostanem mentalno bistra. Ritam postaje stabilno okruženje u kojem ideje mogu da se pojave bez pritiska.
Oslanjam se na ovu muziku i kada čistim ili organizujem. Ritam pretvara jednostavne zadatke u fluidne akcije. Kada čitam, to mi pomaže da stabilizujem pažnju, gotovo kao metronom za moj um. Kada plešem, to postaje direktan kanal mog tela kao elektromagnet za ljubav i sreću, više ideja se pojavljuje, više ekstaze i blaženstva dolazi kroz moje telo i um.
Primitivni zvuk uz moderan način razmišljanja
Repetitivni tehno se oslanja na nešto drevno: ritmičko pamćenje ugrađeno u telo, kombinovano sa modernim dizajnom zvuka.
Muzika funkcioniše zato što su se naši mozgovi razvijali sa ritmom, otkucajima srca, obrascima hodanja, disanjem, bubnjanjem, pevanjem. Hipnotični tehno jednostavno prevodi ovaj primitivni jezik u elektronski oblik.
Za mene je postao deo načina na koji razmišljam, kako stvaram i kako regulišem svoju energiju. Povezuje moje svakodnevne rutine sa mojim dubljim kreativnim instinktima, uravnotežujući moj um kroz stalno ponavljanje.
A šta je sa vama?!
Kako slušanje tehna utiče na vaše misli, emocije, vas?
with LoVe,
fLekitZa